Danas u svetu zvanicne,naucne medicine poznato je preko deset hiljada u svakom pogledu tacno razjasnjenih oboljenja sa vise od sto hiljada razlicitih simptoma.Protiv bolesti,poslenicima lekarske profesije stoji na raspolaganju vise od trista hiljada metoda za lecenje i preventivu istih.Vec same ove cifre zaprepascuju. Ako uzmemo u obzir da je pre samo par decenija unazad polovina ovih bolesti i metoda za njihovo lecenje bila prakticno nepoznata, nije preterivanje ako kazemo da se celokupno medicinsko znanje udvostrucilo (ako ne i utrostrucilo) u odnosu na svo prethodno znanje iz ove oblasti, od pamtiveka do danas. Ove cinjenice bi zaprepastile i samog Eskulapa. To je naprosto tako.

Nedavno u proslosti, a daleko vise u danasnjem vremenu, proizasla je potreba za sve uzom specijalizacijom lekarske profesije. Sve obimnija i skuplja laboratorijska istrazivanja su neophodnost. U moru saznanja svakim danom na povrsinu izlaze nove pojedinosti koje do juce nisu bile poznate. Upotreba kompjuterskih sistema je neizbezna, jer ne postoji ni jedan ljudski mozak na kugli zemaljskoj koji moze da "primi" toliko ogromnu kolicinu znanja i podataka, ujedno to otvara polje sasvim nove problematike u medicini, a to je kako neposredno primeniti svo to znanje kada je potrebno.

Ipak, i pored tog progresa u medicini novih saznanja, novih cinjenica o coveku i njegovom okruzenju bolesti i patnje je sve vise iako bi trebalo da bude suprotno. Cak i pristalice ideje progresa sticu utisak da taj progres pre podseca na progresivnu paralizu. I bolesti deluju kao "manje probirljive" nego nekada, svakim danom se povecava broj mladih ljudi koji su bolesni. Biti mlad i bolestan danas je sasvim drustveno prihvatljivo. U meri kako se siri polje saznanja, izgleda da je "svesnost" svih cinilaca koji uzrokuju bolest i patnju sve manja. Osim akutnih infektivnih bolesti, uzrok svih ostalih bolesti velikim delom je uslovljen zamrsenom slozenoscu medjuljudskih odnosa, stavova i navika, socijalnih uslova zivota... itd. Fizicke bolesti odrazavaju se na dusevna stanja, a opet sve dusevne tegobe, brige, usamljenost, razocaranja, beznadeznost, problemi na poslu ako smo zaposleni, problemi koje imamo ako nismo zaposleni, razvod, stres, razna nedefinisana stanja... itd, mogu da izazovu promene u nasem telu ukljucujuci i najteza oboljenja. Vec iz ovoga se vidi da nisu lekovi i medicinski metodi uvek jedino i iskljucivo sredstvo za lecenje.

Cesto sam imao priliku da se uverim u zapanjujucu delotvornost malih i neznatnih promena u nacinu zivota koje vodimo, nekad je bukvalno bilo dovoljno samo par toplih reci da se upute nekim ljudima pa da sve tegobe isceznu. Osim toga, postoji i niz drugih nacina kako da "iscelimo" dusu i telo i da razresimo Gordijev cvor u koji smo se upetljali.

Sa prethodno recenim nisam imao ambiciju, niti zelju, da kazem nesto novo sto vec nije poznato ili na drugom mestu receno. Zeleo sam, ako je moguce, da pravilno "postavim" fenomen isceljenja i sve ono sto ide uz njega (energetsko polje coveka, prekognicija, parapsiholoska dijagnostika, direktno vidjenje, intuicija, posednutost bica i stvari, vodjena imaginacija, aura... itd), tako sto cu da predocim na kljucne teskoce u tumacenju njegove prirode.

Isceljenje je lican, subjektivan fenomen, u potpunosti naucno neproverljiv, a rezultati u radu sa drugim ljudima su kada ih ima istiniti.

Ovakva, uslovno receno, tvrdnja dolazi otud sto u isceliteljskom radu sagledavamo "vidimo" uzrok problema, tegobe ili nevolje koje pritiska coveka i isti uklanjamo ako je moguce, pri tom "pustamo" da se sam organizam vrati u izvorno stanje zdravlja, sta god da je u pitanju. Mi se ne bavimo dokazivanjem samog fenomena, jer verovatno ni ne postoji direktan odgovor na to pitanje u smislu naucnog dokaza (bar meni nije poznat takav odgovor koji se po ovom ili onom osnovu ne moze opravdano dovesti u pitanje). Nase tumacenje moze biti primenjeno samo u opisnoj funkciji. Osim toga logicka i jezicka tumacenja u sustini povrsno pojednostavljuju fenomen isceljenja i time ga "srozavaju" na pretpostavljenu ideju. Na nivou direktnog vidjenja ne postoji stvarna potreba davanja potpunih odgovora, niti zelja za izricanjem krajnjih sudova, a to je zato sto iscelitelj ne trazi sledbenike "svog ucenja", ali trazi intuitivno saglasje, napor duha pre svega i tela od onih koji iimaju vere, zelje i volje da iscele svoje bice, od onih koji imaju predokus da je tako nesto moguce, sto i jeste tako.

Aleksandar Logo

e-mail: aleksandarlogo@yahoo.com

tel: 063/250-866